Potpisan: 26. jun 1945.

Ratifikovan: 24. avgust 1945.

Stupio na snagu: 24. oktobar 1945.

Objavljen: Službeni list Demokratske Federativne Jugoslavije, br. 69/1945 od 11. septembra 1945.

Međunarodni sud pravde, ustanovljen Poveljom Ujedinjenih nacija kao glavni sudski organ Organizacije Ujedinjenih nacija biće obrazovan i radiće shodno odredbama ovoga Statuta.

Sud se sastoji od kolegijuma nezavisnih sudija, izabranih bez obzira na njihovu narodnost između lica sa visokim moralnim osobinama, koja imaju sve uslove koji se traže u njihovim odnosnim zemljama za postavljenje na najviša sudska zvanja ili su pravnici poznati po svojoj stručnosti u međunarodnom pravu.

1. Sud sačinjavaju petnaest članova od kojih samo po jedan može biti državljanin jedne iste države.

2. Lice za koje bi se moglo pretpostaviti da je državljanin dve države, smatraće se da je državljanin one države u kojoj ono obično vrši svoja građanska i politička prava.

1. Članove Suda bira Generalna skupština i Savet bezbednosti sa liste lica predloženih od nacionalnih grupa Stalnog arbitražnog suda, saobrazno sledećim odredbama.

2. Što se tiče članova Organizacije Ujedinjenih nacija koji nisu zastupljeni u Stalnom arbitražnom sudu, kandidate predlažu nacionalne grupe koje su u tu svrhu određene od njihovih vlada pod istim uslovima koji su propisani za članove Stalnog arbitražnog suda po članu 44. Haške konvencije o mirnom rešavanju međunarodnih sporova od 1907 godine.

3. Uslove, pod kojima država koja je ugovorna strana ovog Statuta ali nije član Organizacije Ujedinjenih nacija i može učestvovati u izboru članova Suda, određuje, ako nema nikakvih naročitih sporazuma, Generalna skupština na preporuku Saveta bezbednosti.

1. Najmanje tri meseca pre dana izbora, Generalni sekretar Organizacije Ujedinjenih nacija obraća se pismeno članovima Stalnog arbitražnog suda, koji pripadaju državama ugovornim stranama ovog Statuta, kao i članovima nacionalnih grupa određenim saobrazno stavu 2. člana 4, pozivajući ih da u određenom roku pristupe, preko nacionalnih grupa, predlaganju lica koja su u mogućnosti da se prime dužnosti člana Suda.

2. Nijedna grupa ne može predložiti više od 4 lica, od kojih najviše dvojicu svoje narodnosti. Ni u kom slučaju ne može nijedna grupa predložiti više kandidata no što iznosi dvostruki broj mesta koje treba popuniti.

Preporučuje se da se svaka nacionalna grupa, pre no što pristupi predlaganju kandidata, posavetuje sa najvišim sudom, pravnim fakultetima i pravnim školama u svojoj zemlji i sa nacionalnim akademijama i nacionalnim podružnicama međunarodnih akademija koje se bave proučavanjem prava.

1. Generalni sekretar sastavlja po azbučnom redu listu ovako predloženih lica; samo ova lica mogu biti birana, izuzimajući jedino slučaj predviđen u stavu 2. člana 12.

2. Generalni sekretar saopštava ovu listu Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti.

Generalna skupština i Savet bezbednosti pristupaju izboru članova Suda nezavisno jedan od drugog.

Prilikom svakog izbora birači će voditi računa ne samo da lica koja se biraju imaju lično potrebne uslove, već i da u kolegiumu kao celini budu zastupljeni glavni oblici civilizacije i osnovni pravni sistemi sveta.

1. Smatraće se izabranim oni kandidati koji dobiju apsolutnu većinu glasova u Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti.

2. Prilikom glasanja u Savetu bezbednosti, bilo za izbor sudija bilo za imenovanje članova komisije pomenute u članu 12, neće se praviti nikakva razlika između stalnih i nestalnih članova Saveta bezbednosti.

3. U slučaju da više od jednog državljanina jedne iste države dobiju apsolutnu većinu glasova kako u Generalnoj skupštini tako i u Savetu bezbednosti smatraće se izabranim samo onaj koji je stariji po godinama.

Ako posle prve sednice održane u cilju izbora jedno ili više mesta ostane nepopunjeno, održaće se druga a, po potrebi, i treća sednica.

1. Ako posle treće sednice jedno ili više mesta ostanu još uvek nepopunjena, može se u svako doba, na traženje bilo Generalne skupštine bilo Saveta bezbednosti, obrazovati zajednička komisija od šest članova s tim da trojicu imenuje Generalna skupština a trojicu Savet bezbednosti sa ciljem da za svako nepopunjeno mesto izabere apsolutnom većinom glasova po jedno lice čije će se ime zatim dostaviti Generalnoj skupštini i Savetu bezbednosti na posebno usvojenje.

2. Ako se zajednička komisija jednoglasno sporazume u pogledu ma kog lica koje ispunjava potrebne uslove, ovo lice se može uneti u njenu listu čak i ako nije bilo uvršćeno u listu predloženih kandidata o kojima je reč u članu 7.

3. Ako je zajednička komisija uverena da se u pogledu izbora ne može sporazumeti, onda oni članovi Suda koji su već izabrani pristupaju popunjavanju praznih mesta u roku koji odredi Savet bezbednosti, izborom kandidata koji su dobili glasove bilo u Generalnoj skupštini bilo u Savetu bezbednosti.

4. U slučaju podjednake podele glasova među sudijama, odlučuje glas najstarijeg sudije.

1. Članovi Suda biraju se na devet godina i mogu biti ponovo birani, međutim, što se tiče sudija koji su izabrani prilikom prvog izbora, mandati petorice sudija ističu na kraju treće godine, a mandati druge petorice na kraju šeste godine.

2. Sudije čiji mandati ističu na kraju napred pomenutih početnih perioda od tri odnosno šest godina biraju se kockom, koju izvlači Generalni sekretar odmah po završetku prvog izbora.

3. Članovi Suda nastaviće da obavljaju svoje dužnosti dok njihova mesta ne budu popunjena. Čak i kad su popunjena, oni će privesti kraju sve predmete po kojima su rad započeli.

4. U slučaju ostavke člana Suda, ostavka se upućuje Pretsedniku Suda radi dostave Generalnom sekretaru Organizacije. Ovim poslednjim saopštenjem mesto se upražnjuje.

Upražnjena mesta popunjavaju se na isti način koji je propisan za prvi izbor, pod uslovom sledeće odredbe: pozive o kojima je reč u članu 5. upućuje Generalni sekretar Organizacije u roku od mesec dana posle upražnjenja mesta a datum izbora utvrđuje Savet bezbednosti.

Član Suda koji je izabran da zameni člana čiji mandat nije istekao ostaje u funkciji do isteka preostalog roka svog prethodnika.

1. Nijedan član Suda ne može vršiti nikakve političke ili administrativne funkcije, niti se prihvatiti ma kakvog drugog zanimanja profesionalne prirode.

1. Nijedna član Suda ne može raditi kao poverenik, pravni savetnik ili advokat ni u kojem predmetu.

2. Nijedan član Suda ne može učestvovati u donošenju odluke po ma kom predmetu u kom je on ranije uzeo udela kao poverenik, pravni savetnik ili advokat jedne parnične strane ili kao član nacionalnog ili međunarodnog suda, ili istražne komisije, ili u ma kom drugom svojstvu.

1. Nijedan član Suda ne može biti otpušten, sem ako je po jednoglasnom mišljenju ostalih članova prestao da ispunjava potrebne uslove.

2. Sekretar Suda o tome zvanično obaveštava Generalnog sekretara Organizacije.

Kad vrše svoje sudske funkcije, članovi Suda uživaju diplomatske privilegije i imunitete.

Pre no što stupi na dužnost, svaki član Suda daje na javnoj sednici svečanu izjavu da će svoje funkcije vršiti nepristrasno i savesno.

1. Sud bira Pretsednika i Potpretsednika na tri godine; oni mogu biti ponovo izabrani.

2. Sud imenuje svog Sekretara i vrši postavljanje i drugih potrebnih službenika.

1. Sedište Suda biće u Hagu. Ova odredba međutim ne sprečava Sud da zasedava i vrši svoje funkcije i u drugim mestima, kad god nađe za poželjno.

1. Sud zasedava stalno, izuzev za vreme sudskih ferija, čije vreme i trajanje određuje Sud.

2. Članovi Suda imaju pravo na povremena otsustva čije vreme i trajanje određuje Sud, imajući u vidu udaljenost između Haga i doma svakog sudije.

3. Članovi Suda dužni su da budu stalno na raspoloženju Suda, sem kad su na otsustvu ili su sprečeni da prisustvuju usled bolesti ili drugih ozbiljnih razloga koje moraju uredno opravdati Pretsedniku.

1. Ako iz naročitih razloga član Suda smatra da ne treba da učestvuje u rešavanju pojedinih predmeta, on o tom obaveštava Pretsednika.

2. Ako Pretsednik smatra da zbog naročitog razloga jedan član Suda ne treba da učestvuje u rešavanju pojedinih predmeta, on o tom obaveštava dotičnog člana.

3. Ako u ma kom takvom slučaju dođe do neslaganja između člana i Pretsednika Suda, o tom rešava Sud svojom odlukom.

1. Sud zasedava u punom sastavu sem kad je drukčije predviđeno u ovom Statutu.

2. Poslovnikom Suda može se dozvoliti da jedan ili više sudija, prema postojećim okolnostima i po uzastopnom redu, budu oslobođeni dužnosti suđenja, pod uslovom da se time broj sudija raspoloživih za obrazovanje Suda ne smanji ispod jedanaest.

1. Sud može s vremena na vreme obrazovati jedno ili više odeljenja od trojice ili više sudija, prema odluci Suda, koja će se baviti određenim kategorijama predmeta, na primer predmeta koji se odnose na pitanja rada i tranzita i saobraćaja.

2. Sud može u svako doba obrazovati jedno odeljenje koje će se baviti jednim određenim predmetom. Sud, u sporazumu sa parničnim stranama, određuje broj koji će sačinjavati ovo odeljenje.

3. Odeljenja raspravljaju i rešavaju predmete o kojima je reč u ovom članu ako to parnične strane zahtevaju.

Presuda koju donosi ma koje odeljenje predviđeno u čl. 26. i 29. smatra se izrečenom od Suda.

Sa pristankom parničnih strana, odeljenja predviđena u čl. 26. i 29. mogu zasedavati i vršiti svoje funkcije i u drugim mestima sem Haga.

U cilju bržeg obavljanja posla, Sud će svake godine obrazovati jedno odeljenje od pet sudija koje će biti ovlašćeno da na zahtev parničnih strana raspravlja i rešava predmet po kratkom postupku. Pored toga, izabraće se dvojica sudija koji će zamenjivati sudiju sprečenog da zasedava.

1. Sud određuje pravila po kojima će obavljati svoje funkcije, a naročito pravila koja se odnose na njegov postupak.

2. Pravilima Suda mogu se predvideti prisednici, koji zasedavaju u Sudu ili ma kom njegovom odeljenju bez prava glasa.

1. Sudije narodnosti svake parnične strane u predmetu koji se nalazi pred Sudom zadržavaju pravo da učestvuju u radu Suda u tom predmetu.

2. Ako Sud uvrsti u veće sudiju narodnosti jedne od parničnih strana, svaka druga parnična strana je ovlašćena da odredi jedno lice koje će zasedavati kao sudija. Izbor ovog lica izvršiće se prvenstveno između lica koja su bila predložena kao kandidati saobrazno čl. 4. i 5.

3. Ako Sud u veću nema nijednog sudije narodnosti parničnih strana, svaka od njih može pristupiti izboru po jednog sudije na način predviđen u stavu 2. ovog člana.

4. Odredbe ovog člana primenjuju se na predmete o kojima je reč u čl. 26. i 29. U tim slučajevima Pretsednik Suda zatražiće od jednog ili, po potrebi, dvojice članova Suda koji sačinjavaju odeljenje da ustupe mesto članovima Suda narodnosti zainteresovanih parničnih strana i, ako ovih nema ili su sprečeni da prisustvuju, sudijama naročito izabranim od parničnih strana.

5. Ako više parničnih strana zastupaju isti interes one će se, radi primene gornje odredbe, računati samo kao jedna parnična strana. U slučaju sumnje odlučuje Sud.

6. Sudije koje se biraju prema st. 2, 3. i 4. ovog člana moraju ispunjavati uslove koji se traže po čl. 2, 17 (stav 2), 20. i 24. ovog Statuta. Oni u donošenju odluka učestvuju potpuno ravnopravno sa ostalim sudijama.

3. Pretsednik Suda prima naročiti dodatak za svaki dan kad vrši dužnost Pretsednika Suda.

4. Sudije izabrane po članu 31. koji nisu članovi Suda primaju naknadu za svaki dan kad vrše svoje funkcije.

5. Plate, dodatke i naknade određuje Generalna skupština s tim da se ne mogu smanjivati za vreme trajanja službe.

7. Pravilnikom Generalne skupštine određuju se uslovi pod kojima se članovima i Sekretaru Suda daju penzije, kao i uslovi pod kojima članovi i Sekretar Suda dobijaju naknadu putnih troškova.

Troškove Suda snosi Organizacija Ujedinjenih nacija na način kako odredi Generalna skupština.

2. Pridržavajući se odredaba svog poslovnika i saobrazno tim odredbama, Sud može tražiti od javnih međunarodnih organizacija prigodna obaveštenja po predmetima koji se nalaze pred njim i primaće ista takva obaveštenja koja bi mu pomenute organizacije dostavljale po vlastitoj inicijativi.

3. Kad god se u ma kom predmetu koji se nalazi pred Sudom radi o tumačenju osnovnih statuta pojedinih javnih međunarodnih organizacija ili pojedinih međunarodnih konvencija zaključenih na osnovu pomenutih statuta, Sekretar Suda o tom izveštava dotičnu javnu međunarodnu organizaciju i dostavlja joj prepis celokupnog pismenog postupka.

2. Uslove pod kojima će Sud biti pristupačan ostalim državama određuje Savet bezbednosti, pridržavajući se specijalnih odredaba sadržanih u punovažnim ugovorima, ali ni u kom slučaju ovi uslovi ne smeju staviti sporne strane u nejednak položaj pred Sudom.

3. Kad je država koja nije član Organizacije Ujedinjenih nacija strana u sporu, Sud utvrđuje sumu koju ta država snosi u troškovima Suda. Ova odredba ne primenjuje se ako dotična država već snosi deo troškova Suda.

1. Nadležnost Suda prostire se na sve predmete koje mu sporne strane podnesu i na sve slučajeve koji su izrično predviđeni u Povelji Ujedinjenih nacija ili u punovažnim ugovorima ili konvencijama.

2. Države koje su ugovorne strane ovog Statuta mogu u svako doba izjaviti da priznaju, kao obaveznu ipso factoi bez ikakvih posebnih ugovora, naspram svake druge države koja primi istu obavezu, nadležnost Suda po svim pravnim sporovima koji se odnose na:

v) postojanje svake činjenice koje, ako bi se utvrdile, sačinjavaju povredu jedne međunarodne obaveze;

3. Napred pomenute izjave mogu se učiniti bezuslovno ili pod uslovom reciprociteta od strane izvesnog broja država ili od strane izvesnih određenih država, ili za izvesno vreme.

4. Ove izjave deponuju se kod Generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih nacija koji ih dostavlja u prepisu ugovornim stranama ovog Statuta i Sekretaru Suda.

5. Izjave učinjene po članu 36. Statuta Stalnog suda međunarodne pravde koje su još uvek punovažne smatraju se među ugovornim stranama ovog Statuta, kao prihvatanje obavezne nadležnosti Međunarodnog suda pravde dok im ne istekne rok i shodno njihovim odredbama.

Kad god pojedini punovažni ugovori ili konvencije predviđaju iznošenje sporova pred sudove koje je imalo obrazovati Društvo naroda ili pred Stalni sud međunarodne pravde, predmet se upućuje Međunarodnom sudu pravde, ukoliko se tiče ugovornih strana ovog Statuta.

1. Sud čija je dužnost da svoje odluke po sporovima koji mu se upućuju donosi saobrazno međunarodnom pravu, primenjuje:

a) međunarodne konvencije, bilo opšte bilo posebne, koje postavljaju pravila izrično priznata od parničnih država;

g) pridržavajući se odredaba člana 59, sudske odluke i doktrinu najpozvanijih stručnjaka iz oblasti javnog prava raznih naroda kao pomoćno sredstvo za određivanje pravnih pravila.

2. Ovom odlukom ne dira se u ovlašćenje Suda da rešava ex equo et bonoako sporne strane na to pristaju.

1. Službeni jezici Suda jesu francuski i engleski. Ako su sporne strane sporazumne da se predmet rešava na francuskom, presuda se izriče na francuskom jeziku. Ako su sporne strane sporazumne da se predmet rešava na engleskom, presuda se izriče na engleskom jeziku.

2. U otsustvu sporazuma odnosno jezika kojim će se služiti svaka sporna strana može u plediranju upotrebljavati jezik koji hoće, s tim da Sud izriče presudu na francuskom i engleskom. U ovom slučaju Sud u isto vreme određuje koji će od ova dva teksta biti merodavan.

3. Na traženje ma koje sporne strane, Sud odobrava upotrebu i drugog jezika sem francuskog ili engleskog.

1. Predmeti se, prema slučaju, iznose pred Sud bilo saopštavanjem kompromisa bilo pismenom tužbom koja se podnosi Sekretaru Suda. U oba slučaja predmet spora i sporne strane moraju biti naznačeni.

3. On o tom takođe obaveštava, preko Generalnog sekretara, članove Organizacije Ujedinjenih nacija, kao i druge države koje imaju pravo da se pojavljuju pred Sudom.

1. Sud je ovlašćen da odredi, ako smatra da to postojeće okolnosti iziskuju, koje mere za obezbeđenje prava svake sporne strane treba privremeno preduzeti.

2. U očekivanju konačne presude, pomenute predložene mere saopštavaju se odmah spornim stranama i Savetu bezbednosti.

3. Poverenici, pravni savetnici i advokati strana koje se nalaze u sporu pred Sudom uživaju povlastice i imunitete potrebne za nezavisno obavljanje svojih dužnosti.

2. Pismeni postupak obuhvata saopštavanje Sudu i spornim stranama tužbi, odgovora na tužbu i, po potrebi, daljih odgovora, kao i svih dokaznih podnesaka i spisa.

3. Ovo saopštavanje vrši se preko Sekretara Suda po redu i u rokovima kako Sud odredi.

4. Overen prepis svake isprave podnete od jedne sporne strane saopštava se drugoj spornoj strani.

5. Usmeni postupak obuhvata saslušavanje pred Sudom svedoka, veštaka, poverenika, pravnih savetnika i advokata.

1. Za svako saopštenje drugim licima, sem poverenicima, pravnim savetnicima ili advokatima, Sud se obraća neposredno vladi države na čijoj teritoriji saopštenje vrši.

2. Isto tako postupa se i kad treba pristupiti pribavljanju dokaznih sredstava na licu mesta.

Raspravom rukovodi Pretsednik Suda, a ako je on sprečen onda Potpretsednik Suda, ako su sprečeni i jedan i drugi, najstariji prisutni sudija.

Rasprava u Sudu je javna, sem ako Sud drukčije odluči ili ako obe sporne strane zatraže da se pristup publici ne dozvoli.

1. O svakoj raspravi vodi se zapisnik koji potpisuju Sekretar i Pretsednik Suda.

Sud izdaje naređenja za vođenje spora, određuje formu i rokove u kojima svaka sporna strana mora dati svoju završnu reč i preduzima sve mere koje su u vezi sa dokaznim postupkom.

Sud može, čak i pre no što rasprava započne, zahtevati od poverenika da podnesu svaku ispravu i pruže svako objašnjenje. Svaki slučaj odbijanja konstatuje se zapisnički.

Sud može u svako doba svakom licu, telu, kancelariji, komisiji ili drugoj organizaciji koju on odredi poveriti vršenje istrage ili veštačenja.

Za vreme rasprave, svedocima ili veštacima postavljaju se pitanja koja su od interesa za spor, pod uslovima koje Sud određuje prema svom poslovniku pomenutom u članu 30.

Pošto Sud primi dokaze i svedodžbe o rokovima koji su utvrđeni u tu svrhu, on može odbiti da primi svaka dalja usmena i pismena svedočenja koja bi jedna sporna strana želela da podnese, sem ako druga sporna strana na to pristaje.

1. Kad god se jedna sporna strana ne pojavi pred Sudom ili propusti da zastupa svoju stvar, druga sporna strana može pozvati Sud da donese presudu u korist njenog traženja.

2. Pre no što ovo učini Sud se mora uveriti ne samo da je on nadležan saobrazno čl. 36. i 37. već isto tako i da je traženje zasnovano na činjenicama i pravu.

1. Pošto su poverenici, pravni savetnici i advokati pod rukovodstvom Suda završili izlaganje svog slučaja Pretsednik Suda objavljuje da je rasprava završena.

2. U slučaju podele glasova, odlučuje glas Pretsednika Suda ili sudije koji ga zastupa.

Ako presuda u celini ili delimično ne izražava jednoglasno mišljenje sudija, svaki sudija ima pravo da da odvojeno mišljenje.

Presudu potpisuju Pretsednik i Sekretar Suda. Ona se proglašuje na javnoj sednici pošto su poverenici o tom propisno obavešteni.

Odluka je konačna i bez priziva. U slučaju spora po pitanju značenja i obima presude, Sud daje tumačenje na zahtev ma koje parnične strane.

1. Revizija presude može se tražiti samo ako se otkrije takva činjenica koja bi mogla biti odlučujuća činjenica koja prilikom izricanja presude nije bila poznata Sudu niti spornoj strani koja reviziju traži, pod uslovom da nepoznavanje ove činjenice nije posledica nemarnosti.

2. Postupak za reviziju otvara se odlukom Suda kojom se izrično konstatuje postojanje nove činjenice, priznaje da ona po svom karakteru čini spor podložnim reviziji i izjavljuje da je zahtev prihvatljiv po tom osnovu.

3. Sud može zahtevati da se odredbe presude izvrše pre no što odobri postupak za reviziju.

4. Zahtev za reviziju mora se učiniti najdalje u roku od šest meseci po otkriću nove činjenice. Nikakav zahtev za reviziju ne može se učiniti po isteku deset godina od dana presude.

1. Ako jedna država smatra da neki njen pravni interes može biti doveden u pitanje u izvesnom sporu, ona je ovlašćena da Sudu uputi molbu za odobrenje da se u spor umeša.

1. Kad god se radi o tumačenju jedne konvencije čije su ugovorne strane ne samo države koje su u ovom predmetu neposredno zainteresovane već i druge države, Sekretar Suda dužan je da o tom odmah obavesti sve ove države.

2. Svaka država koja primi ovo obaveštenje ima pravo da se u postupak umeša, ali ako se ovim pravom posluži, onda je i za nju obavezno tumačenje koje bude dato sudskom presudom.

1. Sud može davati savetodavna mišljenja po svakom pravnom pitanju na traženje ma koje ustanove koja je po Povelji Ujedinjenih nacija ovlašćena da takvo mišljenje traži.

2. Pitanja po kojima se traži savetodavno mišljenje Suda iznosi se pred Sud pismenim traženjem, koje mora sadržavati tačne podatke o pitanju po kom se mišljenje traži i mora biti propraćeno svim ispravama koje bi mogle razjasniti to pitanje.

1. Sekretar će o traženju savetodavnog mišljenja obavestiti odmah sve države, koje imaju pravo da se pojavljuju pred sudom.

2. Sekretar isto tako putem posebnog i neposrednog saopštenja obaveštava svaku državu koja ima pravo da se pojavljuje pred sudom ili svaku međunarodnu organizaciju, za koju Sud, ili, ako Sud ne zasedava njegov Pretsednik, smatra da može pružiti obaveštenja po tom pitanju, da je Sud spreman da, u roku koji određuje Pretsednik, primi njihove pismene izjave ili da na javnoj sednici, koja će se održati u tu svrhu, sasluša njihove usmene izjave u vezi sa ovim pitanjem.

3. Ako ma koja od tih država koje imaju pravo da se pojavljuju pred Sudom ne bi primila posebno saopštenje pomenuto u stavu 2. ovog člana, takva država može izraziti želju da podnese pismenu izjavu ili da bude saslušana; o tom Sud odlučuje.

4. Državama i ustanovama koje dadu pismenu ili usmene izjave, ili i jedne i druge, biće dozvoljeno da učine svoje primedbe na izjave koje dadu druge države ili organizacije u obliku, obimu i roku, koji će u svakom pojedinom slučaju odrediti Sud ili, ako Sud ne zasedava, njegov Pretsednik. U tu svrhu, Sekretar Suda blagovremeno saopštava sve pismene izjave svakoj državi ili organizaciji koja je dala slične izjave.

Sud proglašuje svoja savetodavna mišljenja na javnoj sednici, o čemu prethodno moraju biti obavešteni Generalni sekretar i pretstavnici država, članica Organizacije Ujedinjenih nacija, kao i pretstavnici drugih država i međunarodnih organizacija koje su neposredno zainteresovane.

U vršenju svojih savetodavnih dužnosti Sud će se isto tako rukovoditi odredbama ovog Statuta koje se odnose na rešavanje sporova, ukoliko bude smatrao da ima mesta njihovoj primeni.

Izmene i dopune ovog Statuta vršiće se po istom postupku koji je predviđen za izmene i dopune Povelje Ujedinjenih nacija, pridržavajući se, međutim, odredaba koje bi Generalna skupština, na preporuku Saveta bezbednosti, usvojila u pogledu učešća država, koje su ugovorne strane ovog Statuta ali nisu članice Organizacije Ujedinjenih nacija.

Sud ima pravo da predlaže dopune i izmene ovog Statuta koje smatra potrebnim, putem pismenih saopštenja Generalnom sekretaru, radi rasmatranja saobrazno odredbama člana 69.