Odbor od troje sudija Četvrtog odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 21. novembra 2023. godine odluku u predmetu Petraković i Gulić protiv Srbije po predstavkama podnetim 2017. godine zbog odbijanja domaćeg suda u krivičnom postupku da ispita predložene svedoke, i kojima je utužena povreda prava na pravično suđenje iz člana 6 stavovi 1 i 3 tačka d) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sud je utvrdio da je predstavka očigledno neosnovana i stoga neprihvatljiva, a odluka je objavljena na sajtu suda 14. decembra 2023. godine.

Relevantne činjenice

Podnosioci predstavke su bili svedoci odbrane u krivičnom postupku koji je vođen u vezi sa ubistvom premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine. Oni su svedočili da okrivljeni 11. marta 2003. godine nije bio u Beogradu, već da je skakao padobranom u Kuli. Domaći sud je, na osnovu brojnih dokaza, izjava drugih svedoka i izveštaja, utvrdio da je okrivljeni ipak bio u Beogradu od 10. do 12. marta i da je izvršio ubistvo, zbog čega je osuđen na zatvorsku kaznu od 40 godina.

Podnosioci predstavke su zatim optuženi za davanje lažnog iskaza u posebnom postupku, u kom su tražili da sud ispita određeni broj svedoka, uključujući i okrivljenog iz prvobitnog postupka i druge svedoke koji su tamo već bili ispitani. Sud je odbio da ispita predložene svedoke, pozivajući se na pravnosnažnu presudu u prvobitnom postupku, zapisnike sa ročišta i izveštaje Ministarstva unutrašnjih poslova i Agencije za kontrolu letenja, uz zaključak da ispitivanje predloženih svedoka ne bi donelo dodatu vrednost. Podnosioci predstavke su osuđeni na 11 meseci zatvora, a ovu presudu su potvrdili apelacioni sud, Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud.

Opšti principi u vezi sa pravom optuženog da ispita svedoke

ESLJP je najpre ukazao da je u predmetu Murtazaliyeva protiv Rusije usvojio trostruki test u pogledu prava optuženih na ispitivanje svedoka, a koji se sastoji u oceni: (1) da li je zahtev za ispitivanje svedoka bio dovoljno obrazložen i relevantan za predmet optužbe; (2) da li su domaći sudovi razmotrili relevantnost predloženog svedočenja i dali dovoljno razloga za odluku da ne ispita svedoka; i (3) da li je odluka domaćih sudova da ne ispitaju svedoka ugrozila pravičnost postupka u celini.

ESLJP je istakao da član 6 stav 3 tačka d) Konvencije (koji garantuje pravo okrivljenih na ispitivanje svedoka) ne zahteva prisustvo i ispitivanje svakog predloženog svedoka odbrane, već ima za cilj da obezbedi jednakost stranaka u postupku. Procena da li nekog svedoka treba ispitati je na domaćim sudovima, ali je njihova obaveza da daju adekvatne razloge za odbijanje predloga. U zavisnosti od relevantnosti svedočenja i dovoljnosti razloga koje je dala odbrana, obrazloženje suda da ne prihvati izvođenje dokaza mora biti uverljivije i detaljnije.

Podnosioci nisu dali dovoljno razloga za usvajanje predloga

Razmatrajući navode iz predstavke i dokaze koji su uz nju priloženi, ESLJP je utvrdio da podnosioci nisu dali dovoljno razloga zbog kojih bi trebalo usvojiti njihove predloge za ispitivanje svedoka. Sa druge strane, domaći sudovi su dali dovoljne razloge za odluku da odbiju ispitivanje. ESLJP je dalje zauzeo stav da ništa ne ukazuje na to da je opšta pravičnost postupka bila ugrožena.

Sud je obratio posebnu pažnju na činjenicu da je u prvobitnom krivičnom postupku već utvrđeno da su izjave podnosilaca predstavke bile lažne, što je i dovelo do kasnijeg vođenja posebnog krivičnog postupka protiv podnosilaca. Sud koji je postupao u drugom postupku je na taj način bio efektivno vezan činjenicama utvrđenim u prvom postupku. A pošto je istinitost relevantnih iskaza već bila cenjena u kontradiktornom postupku, ponovno ispitivanje svedoka ne bi bilo od koristi za pravilno sprovođenje pravde. ESLJP je dodao i da su podnosioci i njihov advokat bili u mogućnosti da iznesu svoju verziju događaja pred domaćim sudovima i da ospore dokaze tužilaštva.

ESLJP stoga nije mogao da zaključi da je pravo na pravično suđenje podnosiocima bilo ugroženo, pa je predstavku odbacio kao očigledno neosnovanu. Predstavke je odbacio i u pogledu drugih pritužbi po različitim odredbama Konvencije, jer ili nisu bile prihvatljive ili nisu ukazivale na povredu prava i sloboda zagarantovanih Konvencijom i protokolima.