Odbor od troje sudija Četvrtog odeljenja Evropskog suda za ljudska prava odbacio je predstavku u predmetu Krušarski protiv Srbije kao očigledno neosnovanu. Odluka je doneta 15. oktobra 2024. godine, a objavljena 7. novembra 2024. godine.

Podnosilac predstavke je vodio parnični postupak za klevetu protiv lokalnog političara iz Kruševca zbog optužbi za korupciju u jednoj lokalnoj kompaniji za vreme uprave podnosioca predstavke. Tužbeni zahtev je delimično usvojen, podnosiocu je dosuđen iznos od 35.000 dinara zbog povrede časti i ugleda, a odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Ustavni sud je u junu 2020. godine odbio ustavnu žalbu.

U predstavci Evropskom sudu za ljudska prava, podnosilac je ukazao na povrede prava na pravično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8 Konvencije, prava na delotvorni pravni lek iz člana 13 Konvencije i prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju, a sve zbog:

  • obaveze snošenja troškova postupka pred domaćim sudovima u iznosu koji je bio veći od iznosa koji mu je dosuđen na ime naknade nematerijalne štete;
  • nedosledne prakse domaćih sudova u pogledu dosuđenih iznosa u sličnim predmetima;
  • neadekvatnog obrazloženja domaćih presuda i izostanka efektivnog leka za pretrpljene povrede;
  • i zadržavanja statusa žrtve usled svega prethodnog.

Pošto je podnosilac pred domaćim sudovima dobio određeni iznos na ime naknade nematerijalne štete, ESLJP je smatrao da se ne može tvrditi da mu nije pružena efikasna ili dovoljna zaštita shodno pozitivnim obavezama države, ili da je lišen prava zajemčenih članom 8 Konvencije. Takođe je smatrao da se odluka domaćih sudova da podnosiocu ne dosude troškove postupka ne može smatrati nerazumnom ili nesrazmernom, a pošto je tužbeni zahtev samo delimično usvojen.

Sud je na kraju zaključio da predmet ne ukazuje ni na bilo kakvu drugu povredu prava i sloboda iz Konvencije ili protokola, pa je predstavku proglasio očigledno neosnovanom i odbacio na osnovu člana 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije.