Veće od sedam sudija Trećeg odeljenja Evropskog suda za ljudska prava donelo je 4. marta 2025. godine presudu u predmetu Ali protiv Srbije, kojom je utvrdilo povredu procesnog aspekta zabrane mučenja iz člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima usled propusta srpskih vlasti da ispitaju rizik od mučenja ili nehumanog ili ponižavajućeg postupanja prilikom izručenja podnosioca predstavke Bahreinu, kao i povredu člana 34 Konvencije usled nepoštovanja privremene mere koju je ESLJP doneo ranije. Presuda je objavljena na sajtu suda 25. marta 2025. godine.

U predstavci od 21. januara 2022. godine je u glavnom delu istaknuta povreda člana 3 Konvencije, uz navode da je podnosilac imao opravdane razloge da veruje da bi u slučaju izručenja Bahreinu bio izložen stvarnom riziku od mučenja ili nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja, što domaći organi nisu razmotrili prilikom donošenja odluke o izručenju. Podnosilac je takođe tvrdio da ga je izručenje izložilo kazni doživotnog zatvora bez mogućnosti puštanja na slobodu, te da domaće vlasti nisu ni taj rizik uzele u obzir prilikom donošenja odluke o izručenju.

Postupak pred domaćim organima

Podnosilac predstavke je uhapšen u novembru 2021. godine u Srbiji na osnovu međunarodne poternice koju je izdao Interpol Bahreina i dodeljen mu je branilac po službenoj dužnosti. Sudija Višeg suda u Beogradu mu je odredio pritvor zbog opasnosti od bekstva i skrivanja, uz obrazloženje da je podnosilac u Bahreinu osuđen u odsustvu na doživotnu kaznu zatvora zbog proizvodnje, upotrebe i posedovanja eksplozivnih naprava, ugrožavanja javne bezbednosti i uništavanja državne i privatne imovine. Utvrđeno je da je imao falsifikovan srpski pasoš i da nije imao prijavljenu adresu u Srbiji.

Bahrein je tražio izručenje podnosioca, dok je njegov branilac izjavio žalbu na odluku o pritvoru, u kojoj je naveo da je on politički zatvorenik, da ima pravo da traži azil u Srbiji i da je osuđen kao vid „obračuna” sa verskom manjinom kojoj pripada. Branilac je ukazao i na član 6 Zakona o azilu i privremenoj zaštiti prema kome niko ne može biti vraćen na teritoriju gde bi mu život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove religije. Podnosilac je takođe u pismu sudu naveo da je lažno optužen za terorizam, da je politički aktivista i šiitski vernik, te da bi, ukoliko bi bio izručen, bio mučen i ubijen, zbog čega traži zaštitu i azil. Viši sud je odbio žalbu, jer je smatrao da su navodi da je podnosilac politički zatvorenik i da ima pravo da traži azil irelevantni, s obzirom da nije podneo zahtev za azil.

Viši sud je 7. decembra 2021. godine utvrdio da su ispunjeni zakonski uslovi za izručenje, ukazujući da je relevantni organ u Bahreinu dao garancije da će podnosiocu biti ponovo suđeno u njegovom prisustvu. Nije se bavio pitanjem da li podnosilac trpi rizik od mučenja ili zlostavljanja.

Branilac podnosioca je podneo žalbu na rešenje o izručenju u kom je, između ostalog, ukazao na to da sud nije razmotrio tvrdnje podnosioca da bi, ako bude izručen, bio mučen i ubijen. Takođe je naveo da Bahrein ne poštuje minimalni nivo ljudskih prava, da progoni, muči i loše postupa sa šiitskim vernicima, političkim protivnicima, aktivistima za ljudska prava i onima koji kritikuju vlast.

Apelacioni sud u Beogradu je u decembru 2021. godine održao ročište bez prisustva branioca podnosioca zbog štrajka advokata. Podnosilac je izjavio da ga njegov branilac nikada nije posetio u pritvoru i da nije imao nikakav kontakt sa njim. Ovo ročište je odloženo, a sledeće je održano 17. januara 2022. godine, na kojem je apelacioni sud potvrdio prvostepeno rešenje i odbio tvrdnju da bi podnosilac mogao biti izložen smrtnoj kazni ukoliko bi bio izručen, zato što relevantni bahreinski zakon ne predviđa smrtnu kaznu za krivično delo u vezi sa kojim je zatraženo izručenje. Sud nije razmatrao pitanje da li bi podnosilac zahteva bio izložen zlostavljanju.

Ministarstvo pravde je narednog dana odobrilo zahtev za izručenje uz uslove da podnosilac ne može biti procesuiran za druga krivična dela počinjena pre izručenja, da nijedna krivična sankcija koja je izrečena za neka druga krivična dela pre izručenja ne može biti izvršena, i da podnosilac ne može biti izručen trećoj državi zbog drugih krivičnih dela počinjenih pre izručenja. Ni u toj odluci nije razmatrano da li bi podnosilac mogao biti izložen zlostavljanju.

Privremena mera ESLJP i izručenje

Podnosilac je potom angažovao Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP), koji se u njegovo ime obratio graničnoj policiji, ukazujući da podnosilac želi da pokrene postupak za dobijanje azila. Dana 21. januara 2022. godine, policijski službenik je obavestio viši sud da je izručenje planirano za 25. januar 2022. godine, a punomoćnici podnosioca su istog dana podneli zahtev ESLJP za određivanje privremene mere prema pravilu 39 Poslovnika suda, kojom bi se sprečilo izručenje podnosioca Bahreinu.

U 19:57 istog dana, ESLJP je izdao privremenu meru, kojom je naložio da podnosilac ne treba da bude izručen Bahreinu do 25. februara 2022. godine. Vlada je odmah obaveštena o tome, a BCLJP je o obavestio graničnu policiju i Kancelariju za azil.

Podnosilac je 24. januara 2022. godine u 4:00 ujutro izručen Bahreinu, a zatim je ESLJP 28. januara 2022. godine ukinuo svoju privremenu meru.

Postupci pred Ustavnim sudom i Zaštitnikom građana

Podnosilac je 18. februara 2022. godine podneo ustavnu žalbu na odluke apelacionog suda i Ministarstva pravde o izručenju. Tvrdio je da ovi organi nisu razmotrili pitanje mogućeg progona podnosioca, ni da li postoji mogućnost uslovnog puštanja u slučaju kazne doživotnog zatvora. Takođe je naveo da mu nije bilo omogućeno da pristupi postupku za azil. Pored toga se pritužio i na to da njegov branilac po službenoj dužnosti nije obavljao svoje dužnosti profesionalno i na vreme. Na dan 11. februar 2025. godine, Ustavni sud i dalje nije bio doneo odluku o podnetoj ustavnoj žalbi.

Tokom 2022. godine, kancelarija Zaštitnika građana je po službenoj dužnosti utvrdila, između ostalog, da je podnosilac u svojim podnescima višem sudu u više navrata izrazio nameru da zatraži azil u Srbiji, iznoseći razloge zbog kojih je napustio svoju zemlju i zašto je imao opravdani strah da bi mogao biti izložen mučenju i zlostavljanju. Zaštitnik građana je takođe utvrdio da je Ministarstvo pravde zvanično obavešteno o privremenoj meri ESLJP 24. januara 2022. godine, da je izručenje izvršeno dogovorom između Ministarstva unutrašnjih poslova i bahreinskog državnog organa, dok Ministarstvo pravde nije učestvovalo u praktičnim pripremama. Zaštitnik građana je zaključio da nije bilo nezakonitosti ili nepravilnosti u postupanju domaćih organa.

Predstavka prihvatljiva u pogledu navodnog rizika od mučenja ili nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i propusta domaćih vlasti da uzmu u obzir ove rizike

ESLJP je utvrdio da se ni ustavna žalba ni zahtev za azil, ili izražene namere za podnošenje zahteva za azil, ne mogu smatrati delotvornim pravnim sredstvima protiv odluke o izručenju, jer nemaju suspenzivno dejstvo u odnosu na izručenje. Država nije dostavila nijednu odluku Ustavnog suda kojom je odloženo izvršenje odluke o izručenju.

Sud je dalje utvrdio da je podnosilac tokom postupka izručenja nekoliko puta izrazio svoj strah od nehumanog postupanja ako bi bio izručen. Po stavu ESLJP, navodi podnosioca u tom smilu su potpadali pod član 3 Konvencije, i morali bi biti razmotreni od strane domaćih organa tokom postupka izručenja. ESLJP nije smatrao uverljivim navode Vlade da podnosilac nije dovoljno obazložio svoje navode o postojanju rizika od nehumanog postupanja, pa je u celini odbio prigovor Vlade u tom pogledu.

Predstavka neprihvatljiva u pogledu navodnog rizika da bi izručenje izložilo podnosioca kazni doživotnog zatvora bez mogućnosti da bude pušten na slobodu i propusta domaćih vlasti da uzmu u obzir ovaj rizik

Sud je zaključio da ni podnosilac ni njegov punomoćnik nikada tokom postupka izručenja nisu tvrdili da bi podnosilac bio izložen riziku od izricanja kazne doživotnog zatvora bez mogućnosti puštanja na slobodu ako bi bio izručen. Stoga je zaključio da nije postojao razlog za neiscrpljivanje domaćih pravnih sredstva u pogledu ovih navoda, pa je predstavka je u ovom delu odbačena.

U meritumu, srpski organi propustili da uzmu u obzir rizik od mučenja ili nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja

ESLJP je najpre ukazao da član 3 Konvencije utvrđuje jednu od najosnovnijih vrednosti demokratskih društava i zabranjuje mučenje i nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje. Stoga je od presudnog značaja da domaći organi sprovedu strogu procenu stvarnog rizika od takvog postupanja. Domaće vlasti su obavezne da razmotre kako dokaze koje je podneo podnosilac tako i sve druge relevantne činjenice. ESLJP mora biti ubeđen da je procena koju su izvršile domaće vlasti bila adekvatna i dovoljno potkrepljena. Procena mora biti usmerena na predvidljive posledice izručenja u zemlju odredišta, u svetlu opšte situacije u toj zemlji i ličnih okolnosti podnosioca. Garancije zemlje prijema same po sebi nisu dovoljne da obezbede adekvatnu zaštitu od rizika od nehumanog postupanja.

U konkretnom slučaju, ESLJP je utvrdio da su domaći sudovi obratili pažnju jedino na argument branioca podnosioca da bi on mogao biti suočen sa smrtnom kaznom ako bude izručen, a koji su odbacili pošto relevantni zakonodavni akt Bahreina nije predviđao smrtnu kaznu za krivično delo u vezi sa kojim je zahtevano izručenje. Domaći sudovi nisu analizirali da li bi podnosilac mogao biti izložen riziku od postupanja suprotnog članu 3 Konvencije, što je bilo jedino relevantno pitanje po Konvenciji. Nisu razmatrali situaciju u Bahreinu uopšte, niti su sproveli bilo kakvu, a kamoli adekvatnu, istragu o ličnim okolnostima podnosioca.

Umesto da sprovedu suštinsku analizu navodnog straha podnosioca predstavke od progona, domaći organi su se ograničili na formalnu proveru zakonskih zahteva za izručenje, tj. da li su ispunjeni kriterijumi prema Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Domaći sudovi su se fokusirali na prirodu izvršenih krivičnih dela i na to da je podnosilac bio ilegalno u Srbiji. Garancije Bahreina odnosile su se na ponovno suđenje u prisustvu podnosioca predstavke, a domaći sudovi nisu procenili da li postoji, s praktične strane, dovoljna garancija da će podnosilac biti zaštićen od postupanja zabranjenog Konvencijom. ESLJP je dalje utvrdio da Ministarstvo pravde nije sprovelo nikakvu analizu tvrdnji podnosioca.

ESLJP je zaključio da domaće vlasti u postupku izručenja nisu izvršile nikakvu, a kamoli rigoroznu analizu tvrdnji podnosioca u vezi sa rizikom od zlostavljanja. Stoga je došlo do kršenja procesnog aspekta člana 3 Konvencije.

Povređen i član 34 Konvencije usled neizvršenja privremene mere

Podnosilac je istakao i povredu člana 34 Konvencije zbog nepoštovanja privremene mere ESLJP.

Sud je utvrdio, a stranke ti nisu ni sporile, da je privremena mera određena u petak, 21. januara 2022. godine, u 19:57 časova, i da je zastupnik Srbije odmah obavešten o tome. Sud je takođe primetio da je izručenje podnosioca bilo planirano za utorak, 25. januar 2022. godine, što znači da su domaći organi imali bar jedan radni dan da obaveste relevantne institucije o privremenoj meri. Tek nakon što je privremena mera određena i prosleđena Vladi, izručenje je pomereno za ponedeljak, 24. januar 2022. godine, u 4 ujutro.

Vlada nije tvrdila da relevantna domaća tela nisu bila svesna privremene mere, već da s obzirom da je ona određena u petak van radnog vremena, mogla je biti prosleđena samo putem e-maila. Ali, ESLJP je utvrdio da su svi organi, pa i Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je sprovodilo izručenje, bili obavešteni o privremenoj meri pre izručenja u ponedeljak, 24. januara 2022. godine u 4 ujutro. Sud je takođe ukazao na činjenicu da je zahtev Bahreina da se izručenje ubrza takođe primljen van radnog vremena, u subotu, 22. januara 2022. godine, pa je odmah razmotren od strane domaćih organa istog vikenda.

ESLJP je konačno utvrdio da nije postojalo ništa što bi objektivno ometalo sprovođenje privremene mere, zbog čega su je vlasti Srbije prekršile, čime su prekršile i svoju obavezu iz člana 34 Konvencije.

Srbija je obavezana da podnosiocu isplati iznos od 9.800 evra na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede zabrane mučenja iz člana 3 Konvencije.