Odbor od troje sudija Četvrtog odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 10. septembra 2024. godine odluku u predmetu Galić protiv Srbije, kojom je odbacio predstavku o navodnoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju. Odluka je objavljena na sajtu suda 3. oktobra 2024. godine.
predstavka je podneta u vezi sa stečajnim postupkom koji je vođen nad privrednim društvom „Grand Export – Import“, čiji je jedini vlasnik bio podnosilac predstavke. Privredni sud u Zrenjaninu, koji je otvorio stečajni postupak, utvrdio je da ni poverioci ni dužnici nisu imali pravni interes da se postupak nastavi, pa je postupak okončao i ugasio privredno društvo. Preostala imovina privrednog društva je preneta na državu, u skladu sa tada važećim članovima 150-154 Zakona o stečaju.
Ustavni sud je 2012. godine tadašnje članove 150-154 Zakona o stečaju oglasio neustavnim, što je objavljeno u „Službenom glasniku Republike Srbije“ 25. jula 2012. godine.
Na osnovu člana 61 Zakona o Ustavnom sudu, podnosilac predstavke je u aprilu 2014. godine tražio od Privrednog suda u Zrenjaninu da preinači svoju odluku iz juna 2010. godine. Sud je zahtev odbacio jer je podnet po isteku roka od šest meseci u kome se može podneti. Član 61 Zakona o Ustavnom sudu glasi:
Svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet.
Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može se podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije”, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.
Podnosilac se potom obratio ESLJP pritužujući se na nepravičnost stečajnog postupka, jer je odluka domaćeg suda bila zasnovana na odredbama Zakona o stečaju koje je Ustavni sud naknadno oglasio neustavnim.
Podnosilac ima status „žrtve“
Sud je odbio prvi prigovor Vlade da podnosilac nema status „žrtve“, prema kome je stečajni postupak uticao na privredno društvo, a ne na podnosioca lično. Ali, sud je smatrao da je privredno društvo brisano iz registra i stoga da se ono više ne bi moglo obratiti sudu. Sud je zaključio i da je podnosilac bio osnivač i jedini vlasnik privrednog društva, zbog čega je mogao tvrditi da je žrtva povrede Konvencije koja utiče na prava privrednog društva.
Ali, lokalni lekovi nisu iscrpljeni
U pogledu prigovora da podnosilac nije pravilno i blagovremeno iskoristio pravni lek iz člana 61 Zakona o Ustavnom sudu, Vlada je dostavila 17 odluka domaćih sudova donetih u periodu između 2012. i 2013. godine, kojima su izmenjene pravnosnažne odluke privrednih sudova koje su donete na osnovu neustavnih odredaba Zakona o stečaju. ESLJP je utvrdio da je ovaj pravni lek bio delotvoran i dostupan podnosiocu, ali ga on nije iskoristio u skladu sa procesnim odredbama Zakona o Ustavnom sudu, zbog čega je njegov zahtev bio odbačen pred domaćim sudom kao neblagovremen.
ESLJP je zaključio da ovakva odluka Privrednog suda u Zrenjaninu nije bila proizvoljna niti očigledno nerazumna, pa je odbacio predstavku podnosioca na osnovu člana 35 stavovi 1 i 4 Konvencije, usled neiscrpljivanja domaćih pravnih lekova.