ESLJP odbacio predstavku o posledicama neustavnosti odluke Vlade, usled zloupotrebe prava na predstavku

Odbor od troje sudija Trećeg odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 21. januara 2025. godine odluku u predmetu Bilalović protiv Srbije, po predstavci koja je podneta zbog povrede principa pravne sigurnosti usled ukidanja rešenja o izvršenju i faktičkog poništavanja pravnosnažne presude donete u korist podnosioca. Odluka je objavljena na sajtu suda 13. februara 2025. godine.

Prema relevantnim činjenicama, podnosilac predstavke je pred sudom u Novom Pazaru dobio parnicu protiv svog poslodavca za isplatu određenih naknada u skladu sa odlukom Vlade o platama državnih službenika. Presuda je postala pravnosnažna i izvršna, a podnosilac je potraživanje naplatio u izvršnom postupku.

Ustavni sud je u međuvremenu utvrdio da je navedena odluka Vlade neustavna. Viši sud u Novom Pazaru je, na osnovu odluke Ustavnog suda o neustavnosti, ukinuo rešenje o izvršenju u predmetu podnosioca, saglasno članu 60 Zakona o Ustavnom sudu, ali kako je izvršenje već bilo sprovedeno, podnosilac je bio prinuđen da vrati iznos koji je primio u postupku protivizvršenja.

Podnosilac je prvo podneo ustavnu žalbu protiv rešenja višeg suda kojim je ukinuto prvobitno rešenje o izvršenju, ali je ta ustavna žalba odbačena usled neblagovremenosti. Zatim je podneo drugu ustavnu žalbu, ovaj put protiv rešenja kojim je odbijena žalba protiv rešenja o protivizvršenju. Ta druga ustavna žalba je odbijena kao neosnovana, uz obrazloženje da su se njeni navodi suštinski odnosili na odluku o ukidanju prvobitnog rešenja o izvršenju, što nije moglo biti predmet ustavnog preispitivanja.

Podnosilac se obratio ESLJP zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju, tvrdeći da je nemogućnost izvršenja pravnosnažne sudske presude donete u njegovu korist dovela do povrede principa pravne sigurnosti i prava na mirno uživanje imovine.

Vlada Srbije je prigovorila da je podnosilac predstavke propustio da obavesti ESLJP o prvoj odluci Ustavnog suda po ustavnoj žalbi koja je podneta van zakonskog roka, što podnosilac nije osporio.

ESLJP je zaključio da je podnosilac na ovaj način zloupotrebio pravo na predstavku, jer je izostavio informaciju koja se odnosi na suštinu spora. Zbog toga je predstavku odbacio na osnovu člana 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije.