Odbor od troje sudija Trećeg odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 21. januara 2025. godine odluku u predmetu Pešić protiv Srbije po predstavci izjavljenoj zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6 stav 1 i stav 3 tačka d) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Odluka je objavljena 13. februara 2025. godine.
Podnosilac predstavke je u relevantnom periodu bio advokat koji je zastupao klijentkinju u postupku pred sudom u Odžacima. Podnosiočeva klijentkinja je podnela krivičnu prijavu protiv njega i postupajućeg sudije sa navodima da su od nje primili mito u zamenu za obećanje povoljnog ishoda spora, i to u prisustvu jednog svedoka. U krivičnom postupku protiv podnosioca predstavke, istražni sudija je saslušao podnosiočevu klijentkinju/oštećenu, čemu je prisustvovao advokat podnosioca, a podnosilac je i suočen sa klijentkinjom. Tom prilikom ni podnosilac predstavke ni njegov advokat nisu imali pitanja za klijentkinju/oštećenu.
U tokom suđenja podnosiocu predstavke, nije bilo moguće obezbediti prisustvo oštećene kao, pa je advokat podnosioca predložio da se njena svedočenja iz istrage samo pročitaju. Sud je izveo ovaj dokaz i na kraju osudio podnosioca predstavke, ali je Apelacioni sud u Novom Sadu ovu presudu ukinuo. U ponovljenom postupku uspostavljen je kontakt sa oštećenom, ali je ona odbila da prisustvuje suđenju iz zdravstvenih razloga. Sud je po drugi put osudio podnosioca zbog primanja mita. Presuda je zasnovana na iskazima oštećene iz istrage, koji je pročitan na suđenju, i jednog svedoka, kao i na dokumentima u vezi sa sporom u kome je podnosilac predstavke zastupao. Apelacioni sud je potvrdio prvostepenu presudu, a Ustavni sud je utvrdio da je došlo do povrede prava na pravično suđenje usled predugog trajanja krivičnog postupka, dok je preostale pritužbe odbacio kao očigledno neosnovane.
Podnosilac je u predstavci ESLJP tvrdio da mu je povređeno pravo na pravično suđenje zbog nemogućnosti da ispita oštećenu čiji je iskaz iz istrage iskorišćen kao ključni dokaz za njegovu osudu.
ESLJP je najpre naveo da su opšti principi koji se odnose na ispitivanje odsutnih svedoka i upotrebu dokaza koje su ovi svedoci dali od strane sudova, zasnovani na trodelnom testu, sažeti u predmetima Schatschaschwili protiv Nemačke i Al-Khawaja i Tahery protiv Ujedinjenog Kraljevstva.
U vezi sa prvom stavkom trodelnog testa – da li je postojao opravdani razlog za odsustvo svedoka sa suđenja – ESLJP je utvrdio da su domaći sudski organi učinili sve napore koji su se razumno mogli očekivati od njih kako bi obezbedili suočenje podnosioca predstavke sa oštećenom. Stoga su, sa stanovišta fer suđenja, postojali opravdani razlozi za odsustvo oštećene i samim tim, prihvatanje njene izjave kao dokaza u postupku.
U pogledu druge stavke – da li je dokaz odsutnog svedoka bio jedini ili odlučujući dokaz – ESLJP je utvrdio da izjava oštećene nije bila jedini dokaz koji je doveo do osude podnosioca, jer je saslušan još jedan svedok očevidac, kao i jer su izvedeni dokazi iz postupka u kome je podnosilac zastupao.
Međutim, pošto izjava oštećene nije bila od zanemarljivog značaja za ishod krivičnog postupka, ESLJP je prešao i na treću stavku trodelnog testa – da li su postojali dovoljni faktori koji bi ublažili nedostatke sa kojima se odbrana suočila.
ESLJP je utvrdio da su domaći sudovi temeljno i pažljivo ocenili izjavu oštećene u pogledu njene kredibilnosti i potkrepljenosti drugim dokazima. Podnosilac predstavke je dobio priliku da iznese svoju verziju događaja tokom postupka, kao i prilikom suočenja sa oštećenom; bio je zastupan od strane izabranog advokata i nijedan od njih nije imao pitanja za oštećenu prilikom ispitivanja i suočenja. Štaviše, advokat podnosioca predstavke je predložio da se njen iskaz pročita kao dokaz tokom suđenja. Stoga je sud zaključio da su navedeni faktori bili dovoljni da ublaže nedostatke sa kojima se odbrana suočila tokom postupka, zbog čega se može zaključiti da krivični postupak, sagledan u celini, nije bio nepravičan usled prihvatanja izjave oštećene kao dokaza.
ESLJP je odbacio predstavku kao očigledno neosnovanu na osnovu člana 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije.