Odbor od troje sudija Trećeg odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 27. februara 2025. godine tri odluke protiv Srbije (objavljene 20. marta 2025. godine), dok je 13. marta 2025. godine doneo još četiri odluke (objavljene 3. aprila 2025. godine).

Predmeti o trajanju postupaka pred Ustavnim sudom

U predmetu Miltenović i Tanasković protiv Srbije zaključeno je poravnanje po predstavkama podnetim zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku pred Ustavnim sudom, u okviru prava na pravično suđenje iz člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Vlada se obavezala da podnositeljkama isplati po 1.200 evra na ime naknade nematerijalne štete i po 250 evra na ime troškova postupka, a predstavka je obrisana sa liste predmeta.

U predmetu Siroćuk i drugi protiv Srbije pokušaj zaključenja poravnanja nije bio uspešan, pa je Vlada Srbije jednostrano priznala povredu prava na suđenje u razumnom roku, i ponudila da podnosiocima isplati 1.080 evra na ime naknade nematerijalne štete i 250 evra na ime troškova postupka. Iako nije primio izjašnjenje podnosilaca, sud je prihvatio jednostrano priznanje Vlade i obrisao predstavku sa liste predmeta.

Pokušaj poravnanja nije bio uspešan ni u predmetu Korać protiv Srbije, pa je Vlada takođe jednostrano priznala povredu prava na suđenje u razumnom roku sa predlogom da podnosiocu isplati 2.160 evra na ime naknade nematerijalne štete, što je sud prihvatio (takođe bez izjašnjenja podnosioca). Predstavka je obrisana sa liste predmeta.

Grupa predmeta o neizvršenju domaćih odluka protiv društvenih preduzeća

U predmetu Ivanova i Vasilev protiv Srbije, koji se ticao navodne povrede prava na pravično suđenje iz člana 6 stav 1 Konvencije i prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju usled neizvršenja domaćih presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini, Vlada je prigovorila da su podnosioci propustili da obaveste sud da su 2021. godine stekli akcije dužnika na osnovu plana reorganizacije, i da nominalna vrednost tih akcija odgovara iznosu nenaplaćenih potraživanja, što je razlog neizvršenja domaćih odluka. Podnosioci nisu osporili ovu činjenicu, ali su je smatrali irelevantnom, jer su očekivali da se presude izvrše u novcu. Takođe su tvrdili da nisu bili upoznati sa planom reorganizacije u vreme podnošenja predstvki.

ESLJP je smatrao da su podnosioci imali obavezu da ga obaveste o ovoj činjenici. Pored toga je naveo da je plan reorganizacije bio javno dostupan. Pošto se radilo o informacijama koje su bile od suštinske važnosti za predstavke i odluku u ovom predmetu, ESLJP je odbacio predstavke zbog zloupotrebe prava na osnovu člana 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije.

U predmetima Lerik i drugi protiv Srbije i Radovanović i drugi protiv Srbije zaključena su poravnanja sa ukupno 61 podnosiocem. Srbija se obavezala da im isplati po 1.000 evra na ime naknade nematerijalne štete i po 30 evra na ime troškova postupka.

Ostale odluke

U predmetu Milošević protiv Srbije, podnosilac je utužio povredu prava na pravično suđenje iz člana 6 stav 1 Konvencije, zbog proizvoljne i nejednake sudske prakse domaćih sudova. Vlada je dostavila svoje izjašnjenje, na koje podnosilac nije dalje odgovarao uprkos sudskim nalozima, pa je sud zaključio da više nije opravdano da ispituje predstavku i obrisao je sa liste predmeta.