Odbor od troje sudija Trećeg odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 13. maja 2025. godine odluku u predmetu Mladenović protiv Srbije, po predstavci podnetoj zbog navodne povrede prava na pravično suđenje iz člana 6, prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8 i prava na delotvorni pravni lek iz člana 13 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i zbog navodne povrede prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju, a sve u vezi sa izgradnjom objekta na susednoj parceli. Odluka je objavljena na sajtu suda 5. juna 2025. godine.

Relevantne činjenice

Privatni investitori su podneli zahtev za građevinsku dozvolu za izgradnju na parceli koja se graničila sa parcelom podnositeljke predstavke. Sekretarijat za urbanizam i izgradnju je izdao građevinsku dozvolu, koju je podnositeljka osporila. Njena žalba je odbačena kao neblagovremena, a prema navodima Vlade pred ESLJP, sekretarijat nije uspeo da dostavi tu odluku podnositeljki, pa ju je okačio na oglasnoj tabli. Podnositeljka je podnela tužbu Upravnom sudu zbog toga što sekretarijat nije razmotrio njenu žalbu i Upravni sud je presudio u njenu korist. Sekretarijat je ponovo odbacio žalbu kao neblagovremenu, podnositeljka se žalila, i žalba je usvojena od strane ministarstva. U svom dopunjenom zahtevu, podnositeljka je precizirala da njena žalba treba da se tumači kao zahtev za ponavljanje postupka. Sekretarijat je održao usmenu raspravu kojoj su prisustvovali podnositeljka i njen advokat, ali je odbio da ponovi postupak. Podnositeljka se žalila, a ministarstvo ukinulo osporenu odluku i vratilo predmet sekretarijatu na ponovno razmatranje. Prema navodima Vlade pred ESLJP, postupak je još u toku.

Građevinski inspektor je pregledao dokumentaciju i obišao gradilište, kojom prilikom nije utvrdio nikakve nepravilnosti. Ali, nakon kasnijih inspekcija, investitorima i izvođaču je naređeno da obustave radove do izdavanja nove građevinske dozvole zbog utvrđenih nepravilnosti. Investitori su potom prihvatili zahteve podnositeljke predstavke u vezi sa visinom zaštitne ograde i skele na gradilištu, ali je inspektor konstatovao da investitori nisu postupili po njegovoj prethodnoj odluci i naredio je rušenje delova zgrade izgrađenih protivno građevinskoj dozvoli. Investitori su se žalili na odluku o izvršenju, pa je ona poništena i vraćena na ponovni postupak. Inspektor je ponovo obišao gradilište ali je obustavio postupak usled izdavanja nove građevinske dozvole i činjenice da je objekat stavljen u upotrebu.

Objekat je legalizovan u delu koji nije bio u skladu sa prvobitnom dozvolom tokom 2010. i 2011. godine. Podnositeljka predstavke je podnela ustavnu žalbu koju je Ustavni sud odbacio jer nije iscrpela raspoloživa pravna sredstva pre obraćanja Ustavnom sudu, konkretno jer nije uložila žalbu ministarstvu na odluku iz 2011. godine.

Parnični postupak sa investitorima

Podnositeljka predstavke je podnela građansku tužbu protiv investitora, zbog navodnog oštećenja kuće usled radova. Osnovni sud je odbio tužbu, a apelacioni sud je potvrdio deo presude o meritumu, a ukinuo deo presude o troškovima veštačenja i vratio predmet na ponovno odlučivanje. U vreme donošenja odluke ESLJP, postupak je bio još u toku, pošto je podnositeljka navodno izjavila reviziju protiv presude.

Pritužbe pred ESLJP

Podnositeljka se žalila na osnovu člana 6 Konvencije da nije mogla da ostvari zaštitu svojih prava od strane države, da su njene brojne pritužbe bile bez uspeha, a da su odluke državnih organa bile kontradiktorne i neusaglašene. Pozivajući se na član 8 Konvencije i član 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju, podnositeljka se žalila da su radnje i propusti državnih organa doveli do oštećenja njene imovine i smanjenja njene vrednosti. Stambena zgrada je nezakonito izgrađena na tri metra od njene kuće, blokirajući dnevnu svetlost i pogled, i lišavajući njenu porodicu privatnosti. Konačno, ukazala je i na povredu člana 13 Konvencije (pravo na delotvorno pravno sredstvo).

Neiscrpljeni domaći pravni lekovi u pogledu prava na pravično suđenje

U pogledu pritužbe na povredu člana 6 Konvencije, Vlada je prigovorila da podnositeljka nije iscrpela sva pravna sredstva. ESLJP je istakao da navodi podnositeljke da nije bila u mogućnosti da efikasno zaštiti svoja prava zbog čestih reorganizacija državnih organa, kao i zbog prekomerne složenosti i nejasnoća u važećim propisima, nisu potkrepljeni dokazima. Pored toga, ESLJP je prihvatio zaključak Ustavnog suda da podnositeljka nije iscrpela domaća pravna sredstva u vezi sa osporavanjem izdavanja nove građevinske dozvole, dok su postupci radi osporavanja prvobitne građevinske dozvole i dalje bili u toku i protiv njih nije vođen postupak pred Ustavnim sudom. Stoga je ovaj deo predstavke odbačen u skladu sa članom 35 stavovi 1 i 4 Konvencije, zbog neiscrpljivanja domaćih pravnih sredstava.

Ostatak predstavke očigledno neosnovan

U vezi pritužbe vezane za član 8 Konvencije (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života), sud je istakao da podnositeljka nije dostavila uverljive dokaze koji pokazuju da je dostignut neophodni minimalni prag ozbiljnosti navodne povrede. Nije pokazala da su navodno ograničen pristup dnevnom svetlu, nedostatak privatnosti ili zaklonjen pogled, usled blizine novoizgrađene stambene zgrade, u dovoljnoj meri negativno uticali na uživanje pogodnosti njenog doma i kvalitet njenog privatnog i porodičnog života. Takođe, nije dokazala da je postojao bilo kakav uticaj na njeno fizičko ili mentalno zdravlje. Činjenica da je izgradnja u jednom trenutku proglašena nezakonitom nije dovoljna za povredu prava iz člana 8. Investitori su naknadno dobili novu građevinsku dozvolu, i objekat je stavljen u upotrebu od strane nadležnih organa, a podnositeljki je bilo omogućeno da ospori odluke organa ukoliko je to smatrala potrebnim. U ovom delu predstavka je odbačena kao očigledno neosnovana u skladu sa članom 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije.

Sud se pozvao na prethodne navode i u pogledu pritužbe koja se odnosila na povredu prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju. Istakao je da podnositeljka nije dostavila nijedan dokaz da je postupanje ili propuštanje organa vlasti dovelo do štete po njenu imovinu. Naprotiv, domaći sudovi su, prilikom razmatranja njene tužbe protiv investitora, ocenili da su njeni zahtevi neosnovani. Takođe, tvrdnja podnositeljke da je izgradnja na susednoj parceli uticala na vrednost njene imovine nije bila potkrepljena nikakvim dokazima. Stoga je i u ovom delu predstavka odbačena u skladu sa članom 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije.

U delu u kojem se podnositeljka pozvala na član 13 Konvencije, u odsustvu osnovane pritužbe po materijalnim odredbama Konvencije, ESLJP je zaključio da je i taj deo predstavke takođe očigledno neosnovan i da mora biti odbačen u skladu sa članom 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije.