Odbor od troje sudija Trećeg odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 8. septembra 2026. godine odluku u predmetu Petrović protiv Srbije, u kojoj je jednoglasno odbacio predstavku podnetu zbog navodne povrede prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju, povodom oduzimanja nasleđenog vatrenog oružja. Odluka je objavljena 1. oktobra 2026. godine.
Prema relevantnim činjenicama, podnositeljka predstavke je nasledila pištolj, koji je predala nadležnoj policijskoj stanici, a narednog dana je podnela zahtev za izdavanje oružnog lista.
Policijska uprava je odbila zahtev za izdavanje oružnog lista i formalno oduzela oružje, i naložila je podnositeljki da ga u roku od godinu dana proda ili onesposobi, pod pretnjom da će, u suprotnom, svojina na oružju preći na državu. Podnositeljka se žalila, navodeći da ima opravdane razloge za posedovanje oružja radi lične bezbednosti, kao i da je odluka protivrečna jer joj nalaže da proda ili onesposobi oružje koje više nije u njenom posedu.
Drugostepeni organ je žalbu odbio, a podnositeljka je pokrenula upravni spor, u kojem je ponovila argumente o pravu na izdavanje oružnog lista, ali nije ponovila prigovor o protivrečnosti odluke. Upravni sud je tužbu odbio. Ustavna žalba je takođe odbijena.
ESLJP je naveo da među strankama nije bilo sporno da je oduzimanje oružja predstavljalo mešanje u pravo na imovinu, da je bilo zakonito i da je težilo legitimnom cilju kontrole oružja i zaštite javne bezbednosti. Jedino sporno pitanje je bilo da li je postignuta pravična ravnoteža privatnih i javnih interesa, imajući u vidu široko polje slobodne procene države u ovoj oblasti.
Sud je istakao da je podnositeljka oružje dobrovoljno predala policiji dok za njega nije imala dozvolu, da organi nisu imali diskreciono pravo da joj ga ostave, pa je oduzimanje bilo neposredna i predvidiva posledica prijave, a ne proizvoljnog postupanja organa. Oduzimanje nije bilo bez alternative, jer zakon pruža mogućnost prodaje ili onesposobljavanja oružja u roku od godinu dana, pre nego što svojina pređe na državu.
Sud nije prihvatio argument da je odluka policije protivrečna sama sebi iz dva razloga. Prvo, zakonska šema sama po sebi nije protivrečna, jer mogućnost prodaje ili onesposobljavanja oružja ostaje otvorena i nakon oduzimanja. Drugo, podnositeljka je od tri raspoložive mogućnosti (podnošenje zahteva za dozvolu, prodaja ili onesposobljavanje) iskoristila samo prvu.
Imajući u vidu zakonitost i predvidivost oduzimanja, široko polje slobodne procene države, dostupne alternative koje podnositeljka nije iskoristila i mogućnost osporavanja mere pred domaćim organima, ESLJP je zaključio da mešanje nije narušilo pravičnu ravnotežu interesa niti predstavljalo prekomeran teret za podnositeljku, pa je predstavku jednoglasno odbacio kao očigledno neosnovanu.