Odbor od troje sudija Trećeg odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 8. septembra 2026. godine odluku u predmetu Kasapović protiv Srbije, u kojoj je jednoglasno odbacio predstavku kao očigledno neosnovanu, koja je podneta zbog navodne povrede prava na obrazloženu sudsku odluku i prava na pristup sudu iz člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima u parnici za isplatu zaostalih primanja po osnovu radnog odnosa. Odluka je objavljena 1. oktobra 2026. godine.
Prema relevantnim činjenicama, Viši sud u Novom Sadu je delimično usvojio zahtev podnosioca u delu koji se odnosio na zaostalu zaradu i naknadu za prekovremeni rad, dok je odbio deo koji se odnosio na naknadu za rad u smenama. Apelacioni sud u Novom Sadu je tu presudu delimično preinačio tako što je odbio zahtev u delu koji se odnosio na prekovremeni rad.
Podnosilac je izjavio reviziju, osporavajući i odbijanje zahteva za naknadu za prekovremeni rad i rad u smenama i delimično usvajanje zahteva za zaostalu zaradu. Vrhovni kasacioni sud se pozvao na odredbu Zakona o parničnom postupku prema kojoj je revizija dozvoljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je preinačna prvostepena odluka, pa je odlučio isključivo o delu zahteva koji se odnosio na prekovremeni rad, koji je odbio, ne izjašnjavajući se o preostalim pitanjima iz revizije. Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, ocenivši je kao žalbu četvrtostepene prirode.
ESLJP je ponovio svoj stav da viši sud nije dužan da daje detaljnije obrazloženje kada primenjuje konkretnu zakonsku odredbu da bi odbio reviziju za koju oceni da nema izgleda na uspeh. Utvrdio je da je Vrhovni kasacioni sud odlučio o dopuštenosti revizije i da je dovoljno jasno razgraničio obim svog preispitivanja odluke apelacionog suda kojom je preinačena odluka u pogledu naknade za prekovremeni rad, pa je obrazloženje ocenio dovoljnim u smislu člana 6 stav 1 Konvencije.