Odbor od troje sudija Drugog odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 22. februara 2022. godine odluku u predmetu Popović protiv Srbije, kojom je odbacio predstavku kao neprihvatljivu usled, između ostalog, propusta podnosioca da pokrene parnični postupak pred domaćim sudovima za naknadu štete. Odluka je objavljena 17. marta 2022. godine na sajtu suda.
Milan Popović je podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava 17. maja 2017. godine zbog povrede prava na život i prava na pravično suđenje. Oslanjajući se na nalaz i mišljenje sudskog veštaka, podnosilac je tvrdio da lekari nisu izvršili neke od najosnovnijih medicinskih pregleda, što je ugrozilo zdravlјe njegove supruge i izazvalo ili doprinelo njenoj smrti u toku porođaja. Podnosilac predstavke je kao supsidijarni tužilac preuzeo krivično gonjenje protiv lekara koje je smatrao odgovornim za smrt svoje supruge, ali su oni pravnosnažno oslobođeni. Ustavni sud je odbacio njegovu ustavnu žalbu, a podnosilac nije inicirao građanski postupak za naknadu štete, bilo putem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, bilo putem posebne parnične tužbe. Pred Evropskim sudom za ljudska prava, podnosilac se žalio na uskraćivanje delotvorne istrage o smrti njegove supruge, na osnovu člana 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i na dužinu trajanja krivičnog i ustavnog postupka, na osnovu člana 6 Konvencije.
Pritužba po članu 2 Konvencije (pravo na život)
Iako je Srbija kao tužena istakla prigovor neisrpljenosti domaćih pravnih sredstava, sud je zaključio da je pritužba po članu 2 Konvencije neprihvatljiva kao očigledno neosnovana u skladu sa članom 35 stav 3 tačka a) Konvencije. Konkretno, u spisima nije bilo ničeg što bi ukazivalo na to da je smrt supruge podnosioca predstavke izazvana namerno, ili da država nije ispunila svoju obavezu da uspostavi efikasan regulatorni okvir. Takođe, pritužba nije potpala pod veoma izuzetne okolnosti u kojima odgovornost države može biti razmatrana prema materijalnom delu člana 2 Konvencije. (Prema praksi suda, izuzetne okolnosti, u smislu povrede materijalnog dela člana 2 Konvencije, odnose se na svesno dovođenje života pacijenta u opasnost uskraćivanjem pristupa hitnom medicinskom tretmanu, kao i na lišenje pristupa hitnom medicinskom tretmanu usled sistemskog nefunkcionisanja bolničkih službi, uz znanje ili pretpostavljeno znanje organa vlasti za rizik po život i bez preduzimanja neophodnih mera za njegovo sprečavanje.)
U kontekstu povrede procesne obaveze iz člana 2 Konvencije, sud je ponovio svoj stav iznet u odluci Milić protiv Srbije, prema kome država ispunjava procesnu obavezu koja se tiče uslova za uspostavlјanje efikasnog pravosudnog sistema ako pravni sistem žrtvama omogućava ostvarenje pravnog leka kroz građanski postupak, bilo samostalno ili u kombinaciji sa krivičnim postupkom. Svrha ovog mehanizma jeste da omogući da se utvrdi odgovornost lekara i da se dobije odgovarajuća odšteta.
Sud je smatrao da podnosilacc predstavke mora da iscrpi sva pravna sredstva, s obzirom na oborivu pretpostavku da je parnični postupak u načelu podoban da ispuni procesnu obavezu države prema članu 2 Konvencije. U ovom kontekstu, član 2 ne zahteva nužno vođenje i krivičnog postupka.
Sud je ukazao na to da domaći sudovi primenjuju različite kriterijume za utvrđivanje odgovornosti u krivičnim i građanskim postupcima i da je krivična istraga ograničena na utvrđivanje individualne krivične odgovornosti. Krivični postupak može biti od klјučnog značaja za razjašnjavanje okolnosti medicinskog tretmana i proveru potencijalnog krivičnog ponašanja, ali taj postupak ima ograničenu delotvornost kada je smrt osobe uzrokovana mnoštvom faktora. U takvim slučajevima, građanskopravni lek bi bio prikladniji u cilju obezbeđenja adekvatnog obeštećenja.
Pošto podnosilac predstavke nije iskoristio mogućnost podnošenja parnične tužbe, predstavka u pogledu pritužbi utemeljenih na članu 2 Konvencije je proglašena očigledno neosnovanom i stoga neprihvatljivom.
Pritužba po članu 6 Konvencije (pravo na pravično suđenje)
U vezi sa pritužbom po članu 6 Konvencije koja se odnosila na dužinu trajanja krivičnog postupka, sud je istakao da se smrt supruge podnosioca predstavke dogodila 27. septembra 2008. godine i da je do 8. decembra 2011. godine tužilaštvo odustalo od optužbe u odnosu na tri lekara. Podnosilac predstavke je naknadno preuzeo vođenje predmeta u svojstvu supsidijarnog tužioca, i do 26. avgusta 2015. godine i Osnovni sud u Kralјevu i Apelacioni sud u Kragujevcu su oslobodili optužene. Pošto je podnosilac predstavke imao svojstvo oštećene strane u postupku, krivičnopravni aspekt člana 6 stav 1 Konvencije, koji se bavi okrivljenima, nije bio primenlјiv. Podnosilac takođe nije pokrenuo građanski postupak. Shodno tome, pritužba podnosioca predstavke na dužinu trajanja krivičnog postupka bila je predmetno nespojiva sa odredbama Konvencije u smislu člana 35 stav 3 tačka a) Konvencije.
Povodom pritužbe na dužinu trajanja postupka pred Ustavnim sudom, Evropski sud je istakao da je taj postupak trajao od 9. oktobra 2015. godine do 18. novembra 2016. godine, odnosno približno trinaest meseci. Taj period se ne može smatrati preteranim i kao takav ne predstavlјa kršenje standarda razumnog roka. Samim tim, sud je odbacio i ovaj deo predstavke kao očigledno neosnovan u skladu sa članom 35 stav 3 tačka a) Konvencije.