Odbor od troje sudija Drugog odeljenja Evropskog suda za ljudska prava je 26. aprila 2022. godine odbacio predstavku u predmetu Husar protiv Srbije, koja je izjavljena zbog povrede prava na slobodu i bezbednost. Odluka je objavljena na sajtu suda 19. maja 2022. godine.

Podnosilac je podneo predstavku protiv Republike Srbije 6. februara 2012. godine zbog povrede prava na slobodu i bezbednost iz člana 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Naveo je da je njegov pritvor bio nezakonit i proizvoljan prema članu 5 stav 1 Konvencije, i da nije imao izvršivo pravo na naknadu štete u skladu sa članom 5 stav 5 Konvencije.

Podnosilac je 1. juna 2011. godine uhapšen zbog sumnje da je omogućio ilegalni prelazak granice dvema osobama iz Srbije u Mađarsku. Osnovni sud u Subotici mu je 2. juna 2011. godine odredio pritvor do osam dana zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, ceneći iskaz svedoka i činjenicu da je podnosilac predstavke bio nezaposlen zbog čega se „upuštao u kriminalne aktivnosti“ kako bi izdržavao porodicu. Kao dodatni razlog, sud je naveo i da je podnosilac ranije osuđivan zbog nesavesne vožnje. Krivično veće istog suda je 3. juna 2011. godine odbilo njegovu žalbu, pa je najzad pušten iz pritvora 9. juna 2011. godine.

Podnosilac se potom obratio Ustavnom sudu koji je 22. decembra 2011. godine utvrdio da mu je određenjem pritvora povređeno pravo na slobodu i bezbednost, jer su navedeni razlozi bili nedovolјni, kao i da je sud upotrebio formulaciju kojom je prekršena pretpostavka nevinosti, ali mu nije dosudio nikakvu naknadu.

ESLJP je najpre analizirao navodnu povredu člana 5 stav 1 Konvencije (osnovna garancija prava na slobodu i bezbednost). Naveo je da postojanje jasnog načina ostvarivanja adekvatnog obeštećenja po domaćem pravu može biti sasvim dovoljno. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je podnosiocu predstavke izričito priznao povredu prava iz člana 5 stav 1 Konvencije, i na taj način mu je omogućio da traži naknadu štete u posebnom postupku. Sud je istakao da je Zakonikom o krivičnom postupku u članovima 557-560 predviđen parnični postupak za naknadu štete zbog nezakonitog lišenja slobode, kao i da opšta pravila obligacionog prava dozvoljavaju tužbu za naknadu štete zbog povrede slobode i drugih prava ličnosti. Takođe, članovima 89 i 90 Zakona o Ustavnom sudu predviđena je mogućnost potraživanja naknade od Komisije za naknadu štete i pred parničnim sudovima, a po odluci Ustavnog suda kojom je utvrđena povreda lјudskih prava.

ESLJP je zaključio da se od podnosioca predstavke moglo razumno očekivati da će povesti domaće postupke radi naknade štete, umesto što se obratio tom sudu radi potvrde već priznate povrede prava. Stoga je sud prihvatio argument Vlade da je podnosilac predstavke izgubio status žrtve i odbacio predstavku na osnovu člana 35 stava 4 Konvencije.

U pogledu navodne povrede člana 5 stav 5 Konvencije (pravo na naknadu), sud je naveo da podnosilac nije pružio uverlјive argumente, kako u pogledu navodne nedelotvornosti domaćih pravnih lekova, tako i u pogledu propusta da ih koristi radi naknade štete. Stoga je sud predstavku i u ovom delu odbacio, i to zbog neiscrpljivanja domaćih pravnih lekova, na osnovu člana 35 stavovi 1 i 4 Konvencije.