Odbor od troje sudija Trećeg odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 5. decembra 2024. godine odluku u predmetu Stevanović i drugi protiv Srbije, koja je objavljena 16. januara 2025. godine, dok je 19. decembra 2024. godine doneo odluke u predmetima Milutinović protiv Srbije i E.B. protiv Srbije, objavljene 23. januara 2025. godine.
U predmetima Stevanović i drugi protiv Srbije i Milutinović protiv Srbije, poravnanja su zaključena sa ukupno devet podnosilaca predstavki zbog neizvršenja pravnosnažnih domaćih sudskih presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini. Srbija se obavezala da izvrši navedene presude kao i da isplati svakom podnosiocu iznos od po 1.000 evra na ime povrede prava na pravično suđenje iz člana 6 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima i prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju, kao i iznose od po 30 evra na ime troškova postupka.
U predmetu E.B. protiv Srbije predstavka je podneta 2020. godine zbog povrede prava na slobodu i bezbednost iz člana 5 Konvencije, zabrane diskriminacije iz člana 14 Konvencije i slobode kretanja iz člana 2 Protokola br. 4 uz Konvenciju, u vezi sa merama koje su vlasti Srbije donele tokom pandemije COVID-19, a koje se odnose na privremeno ograničenje slobode kretanja izbeglica, tražilaca azila i migranata u centrima za azil i prihvat izbeglica.
Sekretarijat suda je u oktobru 2024. godine uputio dopis punomoćnicima podnositeljke tražeći obaveštenje da li održavaju kontakt sa njom i da li ona želi da nastavi postupak. Punomoćnici su 4. oktobra 2024. godine obavestili sud da su poslednji kontakt sa podnositeljkom imali nekoliko meseci pre tog izjašnjenja i da nakon toga on nije uspostavljen.
Saglasno pravilu 45 stav 3 Poslovnika suda koji, između ostalog, propisuje i obavezu postojanja kontakta između podnosioca predstavke i punomoćnika tokom celog postupka, sud je zaključio da podnositeljka nije obavestila punomoćnike o tome gde se nalazi, niti je obezbedila kontakt, shodno čemu se može smatrati da je izgubila interesovanje za postupak i da nema nameru da nastavi sa svojom predstavkom.
Na osnovu člana 37 stav 1 tačka a) Konvencije, sud je utvrdio da više nije opravdano nastaviti ispitivanje predstavke pa je ona obrisana sa liste predmeta.