Odbor od troje sudija Trećeg odeljenja Evropskog suda za ljudska prava doneo je 13. maja 2025. godine presudu u predmetu Nikolić protiv Srbije, kojom je utvrdio povredu procesnog aspekta zabrane mučenja iz člana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Presuda je objavljena na sajtu suda 3. juna 2025. godine.
Podnosilac predstavke je kao maloletnik podneo krivičnu prijavu protiv policajaca koji su ga navodno udarili nogom u stomak i u glavu prilikom saslušanja u policijskoj stanici Bački Petrovac zbog navodnih krađa, usled čega je izgubio svest i pao na pod. Prebačen je u dečju bolnicu gde je operisan. Istraga o navodima podnosioca predstavke poverena je Policijskoj stanici u Bačkom Petrovcu, čiji su službenici uzeli izjave od policajaca i dostavili izveštaj tužiocu, koji je odbacio krivičnu prijavu zbog nepostojanja krivičnog dela. Više javno tužilaštvo je naložilo dodatnu istragu i ukazalo da nije veštačen uzrok zdravstvenih komplikacija podnosioca predstavke, da istraga nije bila nezavisna jer je poverena policijskoj stanici u kojoj rade osumnjičeni, kao i da nije saslušan lekar koji je pružio pomoć podnosiocu predstavke u policijskoj stanici.
U nastavku istrage, tužilac je uzeo izjave od policijskih službenika koji su negirali zlostavljanje, o čemu punomoćnik podnosioca predstavke nije bio obavešten niti je prisustvovao uzimanju tih izjava. Tužilac je potom uzeo izjavu od podnosioca predstavke i svedoka, te naložio medicinsko-forenzičko veštačenje. Prema nalazu, nije bilo zabeleženih vidljivih povreda na telu podnosioca predstavke u vreme spornog događaja, a on je primljen u bolnicu zbog prethodno postojećeg zdravstvenog stanja.
Tužilac je ponovo odbacio krivičnu prijavu, a ovu odluku je potvrdilo je više javno tužilaštvo. Ustavna žalba podnosioca predstavke je odbijena od strane Ustavnog suda.
Nema materijalne povrede člana 3 Konvencije
ESLJP je prvo istakao da navodi o zlostavljanju moraju biti potkrepljeni odgovarajućim dokazima koji ispunjavaju standard dokazivanja „van razumne sumnje“. U konkretnom slučaju, ESLJP je utvrdio da je medicinska dokumentacija pokazala da podnosilac nije imao vidljive povrede i da je lečen zbog zdravstvenog stanja koje nije izazvano povredom, pa je zaključio da dokazi podnosioca predstavke ne potvrđuju da su njegove zdravstvene tegobe izazvane postupanjem policije, niti da je bilo zlostavljanja.
predstavka je u ovom delu odbačena kao očigledno neosnovana u skladu sa članom 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije.
Povređen procesni aspekt zabrane mučenja
Pošto nije bilo sporno da je podnosilac predstavke bio saslušavan od strane policije, da je ušao u policijsku stanicu u dobrom stanju, a napustio je radi hitne operacije, te okolnosti zajedno sa medicinskom dokumentacijom i navodom podnosioca predstavke da ga je policija udarila nogom u stomak i u glavu, činilo je bar razumnu sumnju da su povrede mogle biti prouzrokovane upotrebom sile od strane policije. I srpske vlasti su smatrale da su tvrdnje podnosioca dovoljno ozbiljne da opravdaju otvaranje istrage, pa je ESLJP utvrdio da su domaće vlasti bile dužne da sprovedu delotvornu istragu, što je predstavku u ovom delu činilo dopuštenom.
Upuštajući se u meritum, ESLJP je podsetio da se delotvornost istrage, u sklopu proceduralnih zahteva člana 3, procenjuje na osnovu adekvatnosti istražnih mera, hitnosti istrage, uključenosti žrtve i nezavisnosti istrage.
U konkretnom slučaju, došlo je do značajnih kašnjenja u istrazi. Ukupno, istraga i postupci povodom pravnih lekova koje je podnosilac predstavke koristio trajali su više od osam godina i četiri meseca, iako priroda istrage ne opravdava takvu dužinu. Stoga, sud je zaključio, domaće vlasti nisu reagovale na pritužbe podnosioca predstavke sa potrebnom hitnošću.
U pogledu nezavisnosti istrage, sud je primetio da je početnu istragu sprovela ista policijska stanica čiji službenici su se teretili za zlostavljanje, pa se ona ne može smatrati nezavisnom.
U pogledu učešća podnosioca u istrazi, sud je ukazao da je on saslušan tek u novembru 2016. godine, odnosno više od tri godine i osam meseci nakon spornog događaja, da nije imao procesnu ulogu u istrazi i da je bio lišen mogućnosti da učestvuje u istražnim radnjama u meri koja bi bila potrebna da se zaštite njegovi legitimni interesi.
Sve ovo je bilo dovoljno za ESLJP da utvrdi da je došlo do povrede proceduralnog aspekta člana 3 Konvencije, pa je obavezao Srbiju da podnosiocu isplati iznos od 1.800 evra na ime naknade nematerijalne štete i iznos od 2.100 evra na ime troškova postupka.