Evropski sud za ljudska prava, postupajući u odboru od troje sudija, doneo je 8. septembra 2022. godine tri odluke i dve presude protiv Republike Srbije u nizu predmeta povodom neizvršenja domaćih pravnosnažnih presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini. Odluke i presude su objavljene na sajtu suda 29. septembra 2022. godine.

U predmetu Jovanović protiv Srbije, sud je predstavku skinuo sa liste na osnovu člana 37 stav 1 tačka a) usled smrti podnosioca predstavke.

U predmetu Vujinović i drugi protiv Srbije, Republika Srbija je zaključila poravnanja sa ukupno 30 podnosilaca na iznos od 1.000 evra po podnosiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu i 250 evra po podnosiocu na ime troškova postupka. Nakon postignutih poravnanja, sud je odlučio da predstavke obriše sa liste predstavki, na osnovu člana 39 Konvencije.

Isti odbor je odbacio predstavku zbog zloupotrebe prava na individualnu predstavku u predmetu Milošević Simović protiv Srbije, pošto je Vlada dostavila dokaz da je isplaćen ceo iznos potraživanja po presudi domaćeg suda najkasnije do 30. aprila 2015. godine, o čemu podnositeljka nije obavestila sud.

Presudom u predmetu Mehmedović i drugi protiv Srbije sud je obavezao Republiku Srbiju da zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju podnosiocima, kojih je ukupno 15, isplati iznose od po 1.000 evra na ime naknade nematerijalne štete i po 250 evra na ime troškova postupka. Sud je utvrdio da je Vlada dobrovoljno izvršila obaveze iz domaćih parničnih presuda tek nakon što su joj predstavke dostavljene na odgovor, što nije moglo voditi odbacivanju predstavki, jer država nije uložila sve neophodne napore da blagovremeno sprovede domaće odluke u korist podnosilaca. Sud je i u ovom slučaju referisao na presudu Kačapor i drugi protiv Srbije o kojoj smo ranije pisali ovde.

Za razliku od prethodne presude, u presudi u predmetu Pajović protiv Srbije sud je utvrdio da Republika Srbija uopšte nije izvršila obavezu po domaćoj presudi, pa ju je obavezao da zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu isplati podnosiocu iznos od 1.000 evra na ime naknade nematerijalne štete i 250 evra na ime troškova postupka.