Evropski sud za ljudska prava, odlučujući u odboru od troje sudija Drugog odeljenja, doneo je 7. aprila 2022. godine ukupno sedam odluka protiv Republike Srbije, i sve se odnose na predmete o neizvršenju domaćih pravnosnažnih presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini. Sve odluke su objavljene na sajtu suda 5. maja 2022. godine.

Pet odluka je doneto u predmetima Zoćević protiv Srbije, Živanović i drugi protiv Srbije, Ranković i drugi protiv Srbije, Milošević i drugi protiv Srbije i Kondžulović i drugi protiv Srbije po poravnanjima između podnosilaca predstavki i tužene države. poravnanja su zaključena u pogledu 76 podnosilaca predstavki na iznos od 1.000 evra po podnosiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povreda prava na pravično suđenje iz člana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima i prava na imovinu iz člana 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju (ukupno 76.000 evra), i 250 evra po podnosiocu na ime troškova postupka (ukupno 19.000 evra). Ovo je nastavak niza poravnanja koji se oslanja na predmet Kačapor i drugi protiv Srbije (vidi ovde).

Isti odbor je doneo odluku u predmetu Živković protiv Srbije, kojom je odbacio predstavku zbog zloupotrebe prava. Vlada Srbije je u svom izjašnjenju navela da podnosilac predstavke nije obavestio ESLJP da su nacionalni organi priznali povredu prava podnosioca i dodelili mu naknadu po tom osnovu, što je sud i utvrdio. ESLJP je zaključio da je takvo postupanje podnosioca u suprotnosti sa svrhom prava na individualnu predstavku, zbog čega je odlučio da je odbaci, u skladu sa članom 35 stav 3 tačka a) i stav 4 Konvencije. (O sličnim odlukama smo ranije pisali ovde, ovde, ovde i ovde.)

Najzad, isti odbor je doneo odluku i u predmetu Manojlović i Nešić protiv Srbije, kojom je odbacio predstavke kao nespojive ratione personae sa Konvencijom.

Predstavke su podnete 14. juna 2021. godine. Nakon što su dostavljene Vladi Srbije na izjašnjenje, punomoćnik podnosilaca je obavestio sud da su podnosioci umrli nakon potpisivanja punomoćja za zastupanje, ali pre nego što su predstavke podnete sudu.

Pošto punomoćnik podnosilaca time nije dostavio važeća punomoćja, sud je zaključio da su predstavke nespojive ratione personae sa odredbama Konvencije u smislu člana 35 stav 3 i da se stoga moraju odbaciti.